Академски парк

Академски парк се налази у најужем центру Београда (у старом градском језгру) у склопу Студентског трга.

Парк се налази преко пута Капетан-Мишиног здања, седишта Ректората Универзитета у Београду, док са друге стране излази на зграду некадашњег Природно-математичког факултета. На овој локацији пронађени су значајни археолошки остаци, како предмети за свакодневну употребу, тако и скуплтуре, али и римске терме које датирају из II и III века. Налазиште је затрпано.

Површина парка је 1ha 45a 90m². Граница парка се поклапа са оградом, постављеном око парка.

Академски парк је, са становишта ботаничке вредности, значајан јер се унутар мале површине налази 21 врста дрвећа. Донедавно је најстарија била јапанска софора (Sophora japonica). Након 120-годишњег живота, посечена је 2008. године, али је на њеном месту обликована клупа. Клупа, направљена од стабла посечене софоре, дело је вајара Богдана Вукосављевића. У парку су застуљени: софора (Sophora japonica L.) у 17 примерака, дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) у 15 примерака, гледичија (Gleditsia triacanthos L.) у 12 примерака, јаворолисни платан (Platanus acerifolia Wild.) у 5 примерака, неколико врста четинара, од којих је најзаступљенији атлатски кедар (Cedrus atlantica Man.) у 23 примерка, као и по један примерак гинка (Ginko biloba L.), горског јавора (Acer pseudoplatanus L.), те још неколико врста, претежно лишћара. Улога дендрофлоре је изузетно значајна, јер су њени утицаји вишеструки. Поред утицаја на микроклиму, дрвеће задржава радијацију, а утиче и на прочишћавање ваздуха од загађења. Четинари имају бактерицидно дејство.