Овим парком обухваћене су све зелене површине око Новог и Старог двора, које су пуне засада цвећа, прелепих ружичњака , мноштва листопадног и четинарског дрвећа.
Стари двор, палата српске династије Обреновић, у којој је данас Скупштина града Београда, налази се на углу улица Краља Милана и Драгослава Јовановића. Саграђен је између 1882. и 1884. по пројекту Александра Бугарског у маниру архитектуре академизма XИX века, с намером да превазиђе све дотадашње резиденције српских владара.
Репрезентативни простори у Старом двору користе се за пријеме домаћих и страних делегација и угледних гостију из земље и света, свечану доделу признања Скупштине града, пријеме, банкете, балове, концерте, промоције књига и друге културне манифестације. Остале просторије су кабинети председника, потпредседника и секретара Скупштине града Београда; председника, потпредседника и чланова градске владе.
Нови двор представља монументално здање, које се налази на Андрићевом венцу у центру Београда. Архитектура грађевине се у већој мери угледа на Стари двор, са којим чини јединствену стилску и архитектонско-урбанистичку целину. Зграда садржи подрум, сутерен и два спрата. Главна фасада, окренута ка врту је декоративнија, док су фасаде са стране окренуте ка улици сведеније и оштрије.
У приземље двора улази се из правца Старог двора, односно из двориста. Приземље двора има салу за примање и трпезарију, као и неколико мањих сала и споредних просторија. На првом спрату се налазе некадашње краљеве и краљичине одаје, библиотека, трпезарија и кабинети.
На другом спрату се налазе енглески и јапански салони, још неке спаваће собе и библотеке. Намештај унутар Новог двора израђен је по угледу на дворове Луја XИВ и Луја XВ.
За време владавине Александра Карађорђевића двор је представљао званичну краљевску резиденцију, затим је двор претворен у Музеј кнеза Павла, а данас Нови двор представља зграду Председништва Републике Србије. У послератном периоду он је имао различите намене, био је седиште Извршног већа Србије, Скупштине Србије и Председништва Србије.