Изборник
СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ СТАРО САЈМИШТЕ
Старо сајмиште је назив за некадашњи простор Београдског сајма изграђен на основу одлуке Београдске општине 1936. године. Друштву за приређивање сајма и изложби је у децембру 1935. уступљен терен крај новоизграђеног Моста краља Александра.
Прва фаза радова је започета у пролеће 1937. године,а завршена је до отварања, септембра 1937. Друга фаза, у којој су изграђени Турски и велики Немачки павиљон, завршена је 1938. Планирана је изградња и шестог југословенског павиљона, који је скоро потпуно био изидан и постављене кровне конструкције, али су радови обустављени након избијања Другог светског рата.
За време Другог светског рата нацисти су га претворили у логор за Јевреје, а касније за све противнике окупације. После рата, очуване зграде дате су ликовним уметницима за атељее, а било је и делом намерне, делом дивље градње. Комплекс је 1987. проглашен за културно добро Београда, а 1992. усвојен је Урбанистички план, са циљем да се Сајмиште реконструише.
Споменик жртвама логора откривен је априла 1995. године, на 50. годишњицу затварања логора.
Након спроведеног конкурса и доношења одлуке о подизању спомен-парка у Јајинцима, жири је предложио Скупштини Београда да донесе одлуку о подизању споменика на „Сајмишту”, жртвама ратног злочина и геноцида, предлажући другонаграђени рад академског вајара Миодрага Мише Поповића. Откривен је на Дан сећања на жртве геноцида 22. априла 1995. и педесетогодишњице победе над фашизмом. Споменик је требало да буде откривен 9. маја 1989. али је постављен и свечано откривен са шест година закашњења, 22. априла 1995. на годишњицу пробоја логораша из Јасеновца, дан који се у Србији од 1992. обележава као Дан жртава геноцида.
Споменик је постављен између куле сајма и реке Саве, линијом дуж које је око логора била бодљикава жица. То је бронзана скулптура, висока 10 метара и тешка 20 тона, у облику „распукнуте форме круга чији део сомболизује живот, а други смрт”.
Комплекс Старог београдског сајмишта налази се у Новом Београду у блоку 17, између данашњег Бранковог и Трамвајског моста. Простор изузетно слојевитије меморије од изградње до данас имао је различите намене. Осмишљен и реализован као репрезентативан сајамски простор, који је требало да покаже амбиције младе европске краљевине и буде подстрек њеном економском развоју за време Другог светског рата претворен је у концентрациони логор, а након рата у оазу ликовних уметника. Данас представља најзначајнији меморијални комплекс не само у Београду него и на подручју читаве Србије.
Спомен парк се налази на левој обали Саве , састоји се из две пешачке стазе са клупама за одмор, одликује га богата листопадна и зимзелена вегетација.
Након спроведеног конкурса и доношења одлуке о подизању спомен-парка у Јајинцима, жири је предложио Скупштини Београда да донесе одлуку о подизању споменика на „Сајмишту”, жртвама ратног злочина и геноцида, предлажући другонаграђени рад академског вајара Миодрага Мише Поповића. Откривен је на Дан сећања на жртве геноцида 22. априла 1995. и педесетогодишњице победе над фашизмом. Споменик је требало да буде откривен 9. маја 1989. али је постављен и свечано откривен са шест година закашњења, 22. априла 1995. на годишњицу пробоја логораша из Јасеновца, дан који се у Србији од 1992. обележава као Дан жртава геноцида. [3]
Споменик је постављен између куле сајма и реке Саве, линијом дуж које је око логора била бодљикава жица. То је бронзана скулптура, висока 10 метара и тешка 20 тона, у облику „распукнуте форме круга чији део сомболизује живот, а други смрт”.
