Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Споменик који је на овом гробљу подигао кнез Александар Карађорђевић 1848. године, први је споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају, истовремено и први јавни споменик.
Терен парка са гробљем и спомеником једино је место са очуваним аутентичним материјалним остацима који документују боравак устаничке војске у Београду и евоцирају успомену на освајање Београда 1806. године. Последње остатке устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, представљају дванаест надгробних споменика на гробовима устаника, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима и цик-цак линијама слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода. Споменик из 1848. године скроман је по облику и декорацији. Висине је 547 cm. Израђен је од жућкастог камена и обложен вештачким каменом. На мермерним плочама са стране исписан је текст посвете и текст о обнови споменика 1889. године.
Између споменика трећепозивцима и устаницима, у средишњем делу парка, налази се бели приземни објекат који користи ЈКП Зеленило-Београд, са великим поплочаним платоом испред њега. Ова кућа раније је била намењена за окупљање пионирског одреда, а испред ње се налазио базен, који је приликом реконструкције парка 2003. године затрпан и поплочан. Парк је те 2003. године комплетно реконструисан. Поред 22 врсте лишћарског дрвећа, 4 врсте четинара, ту су и 34 врсте шибља.
Планирано је да се формира павиљон Моме Капора у Карађорђевом парку у оквиру којег би била галерија и легат.