Парк Топчидер

Топчидер је парк и градска четврт у Београду. Парк се простире на 111.336 m², назив Топчидер је оријентализам, преузет из персијског језика, и значи тобџијска долина. Порекло назива је из 15. века када су овде били размештени артиљеријски логори где су Османлије изливале своје топове. Овде су се налазиле и зграде у поседу београдског паше, а ливаде су коришћене за испашу коња у долини Топчидерске реке, и већ 150 година је једно од најомиљенијих излетишта Београђана.

У првим деценијама 19. века, овај предео је био пун винограда и летњиковаца имућних људи. На баровитом простору, у трски и рогозу, никао је први парк у Београду. О зачецима парка постоји траг у занимљивом документу – писму од 24. фебруара 1831. године, у коме се, између осталог, каже: „Никаква кола не пуштајте да преко Топчидера иду, да ливаде кваре“.

За уређење парка био је одговоран Атанасије Николић професор математике, „начертанија“ и „земљомерија“ и први ректор Лицеја у Крагујевцу . У тада модерном енглеском стилу он је овде образовао прву парковску површину у Београду са вијугавим стазама, бујним растињем, употребом воде у виду потока и језераца. Временом је парк употпуњен и скулптурама, чесмама и фонтанама. Око Конака књаза Милоша, између 1831. и 1833. посађени су платани који су и до данас сачувани. Као изузетно успело парковско решење Топчидер је послужио као узор за образовање паркова у другим градовима српске државе.

На простору резиденцијалног комплекса Обреновића, као најстарије уређене целине Топчидера, налази се 6 споменика културе: Конак кнеза Милоша (културно добро од изузетног значаја), Топчидерска црква, Црквени конак у Топчидеру, скулптура Жетелица, Обелиск и споменик Арчибалду Рајсу.