Пионирски парк

Пионирски парк је један од централних београдских паркова, смештен између Булевара краља Александра, Улице кнеза Милоша и Улице Драгослава Јовановића. Простире се на површини од 3ha 60a 13m². Данашњи Пионирски парк, а некадашња Дворска башта, чини заштићену околину непокретних културних добара: зграде Старог двора – данас зграда Скупштине града Београда и Новог двора – данас седиште председника Републике Србије.

У оквиру парка изграђена је подземна гаража на три нивоа, која је отпочела са радом 1. априла 2005. године. Гаража има 467 паркинг места, са једним издвојеним местом за инвалиде и два породична и паркинг места за труднице. Улаз је из Улице Драгослава Јовановића.

Пејзажно-архитектонско уређење Парка чини нераздвојиву целину са културно-историјским вредностима целог простора. Простор Парка, са значајним визурама које се пружају на околне просторне елементе, чине три различито обликоване потцелине:

Простор уз Улицу кнеза Милоша, решен у пејзажном (слободном) стилу, представља највећи и најквалитетнији део Парка са највише квалитетних стабала.

Цветни партер испред зграде Скупштине града, без високог растиња.

Простор према Улици краља Милана са фонтаном, богато уређеним цветним партером и два бочна дела уз зграде дворова, са неколико појединачних високих четинара и лишћара.

Богатство Парка чине различите домаће и увезене врсте дрвећа, међу којима се истиче неколико највреднијих примерака импозантних димензија, који су обележени инфо-таблама. Међу њима су храст лужњак (Quercus robur L.), копривић (Celtis australis L.), гинко (Ginkgo biloba L.), дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) и други. Високовредна дендрофлора обогаћена је бројним врстама декоративних цветница и трајница.

Као део целокупног система јавног зеленила, Пионирски парк је значајан елемент климатске инфраструктуре града Београда.